• Tradicija uzgoja lipicanera u Srbiji

    Zahvaljujući čestim ratovima na teritoriji Austro-Ugarskog carstva, matična ergela Lipica, više puta se selila, na teritoriju današnje Slavonije, Mađarske, Čeke, Austrije, Rumunije ostavljajući za sobom poneto od genetskog materijala, kao i tradiciju uzgoja ove rase. Blizina poznatih ergela lipicanera u Mađarskoj, Slavoniji i Hrvatskoj, samo je doprineo populaciji i širenju ove rase i u narodnom uzgoju u Srbiji. Sigurno je tome doprinela i činjenica da su joj sredinom XIX veka lipicaneri koristeni za priplod u svim krajevima pod vlašću Austro-Ugarske. Teritorija uzgoja lipicanca u Srbiji ograničena je uglavnom na Vojvodinu i ponešto na Mačvu. U užoj Srbiji bilo je nekoliko pokušaja, uglavnom bezuspešnih, pa se lipicanci mogu naći jedino sporadično kod privatnih odgajivača. O tradiciji uzgoja lipicanera u Srbiji nažalost nema mnogo raspoloživih podataka, osim onih u selekcijskim stanicama sa redovnih godišnjih selekcijskih smotri.

  • Ergela Karađorđevo

    Sigurno veliku ulogu u uzgoju lipicanera u Srbiji ima ergela "Karađorđevo". Uzgoj konja na ovoj teritoriji započeo je krajem XIX veka, za potrebe vojnih jedinica i ergele "Mezőhegyes". Zakonom o ustrojstvu državnih ergela Kraljevine osnovana je državna ergela "Karađorđevo". Istovremeno su formirana i dva pastuvska stanita, jedno u Karađorđevu za potrebe Bačke i Srema, a drugo u Bantskom Karlovcu, za potrebe Banata. Prvenstveni zadatak bio je proizvodnja pastuva za priplod u narodnom konjarstvu.

    Lipicanska rasa konja odgaja se na ergeli od 1930. godine. Konji vode poreklo uglavnom od grla iz državne ergele "Demir kapija" i "Stančić". 1939. deo konja kupljen je u Mađarskoj, a takođe je vršena i razmena grla sa drugim ergelama. Ergela je preuzela i lipicanska grla sa banovskog dobra "Kosančić" sa čijim je priplodnim materijalom 1945. formirana pokrajinska ergela "Fruška Gora"-Gladnoš.

    U periodu od preko 70 godina pa do danas, ergela "Karađorđevo" je sopstvenom reprodukcijom (uz delimičnu nabavku priplodnh kobila iz rasformiranih lipicanskih ergela "Fruška Gora", "Dobričevo", "Lipik") kupovinom i razmenom sa ergelama "Lipica", "Đakovo" i Prnjavor formirala današnju lipicansku ergelu konsolidovanog tipa i čistog porekla. U toku dugogodinjeg rada, pored klasičnih, nastali su i posebni rodovi kobila, delimično i na arapskoj osnovi. Za pepinjere su upotrebljavani pepinjeri svih linija, iz sopstvenog uzgoja ili su nabavljeni iz drugih lipicanskih ergela. Politika uzgoja usmerena je na proizvodnju priplodnog materijala za potrebe široke populacije lipicanskih konja u Srbiji.

    Ergela je od svog osnivanja do danas proizvela više stotina pastuva za priplod u narodnom konjarstvu, koji se daju u zakup konjarskim zadrugama, udruženjima, konjičkim klubovima, poljoprivrednim gazdinstvima i individualnim proizvođačima sirom Srbije. Selekcija i uzgoj usmereni su ka proizvodnji priplodnjaka koji odgovaraju ovim potrebama u široj populaciji ravničarskih terena u našoj zemlji. Nastoji se da se dobiju grla sa dubljim, širim, koščatijim okvirom, izdanih i elegantnih hodova, upotrebljivih u zaprežnom radu i pod sedlom. Ergela je poznata i po uzgoju vranog lipicanca.

    Svuda u svetu ćete na pitanje da li postoje razlike između lipicanera na različitim farmama dobiti negativan odgovor. No, razlike naravno postoje.  Lipicanci odgojeni u ergeli "Karađorđevo" malo su teži i veći od onih u Lipici, sto se može objasniti uticajem podneblja, selekcijskog rada i činjenicom da se u ovom delu Vojvodine koriste za lake radove u poljoprivredi, transportu, vožnji zaprega i pod sedlom.

    Zastupljene su sledeće pastuvske linije: PLUTO, CONVERSANO, NEAPOLITANO, FAVORY, MAESTOSO, SIGLAVY,TULIPAN, INCITATO, i sledeće linije kobila: DEFLORATA, DJEBRIN, GIDRANA, SPADIGLIA, MANZI (ELJEN-ODALISKA).

    Od 30. novembra 1921. sva grla oždrebljena na ergeli "Karađorđevo" dobijaju sledeće žigove: na levom butu slovo "K", a na desnom vratu: zadnja dva broja godine rođenja i tekući broj iz registra ždrebadi

  • Ergela Gladnoš

    Ergela 'Gladnoš' je osnovana 1920. godine kao vlasnitvo Branka Lađevića. Ergela je proizvodila kvalitetan podmladak. Prvi priplodni pastuvi bili su "Maestoso Titanika" i "Maestoso Matulja". Tokom drugog svetskog rata rad ergele je zamro, a završetkom rata 1946. godine je obnovljena kao državna ergela "Fruška Gora".

    U privatnom uzgoju u periodu između dva rata, na svom salašu između Novog Slankamena i Novih Karlovaca (Sasa) Radivoj Natosević iz Novog Slankamena je kao vrsni poznavalac i ljubitelj konja u sopstvenoj režiji, pažljivom selekcijom uspeo da stvori dva roda lipicanskih kobila: Bazovicu i Rusalku. Sve svoje konje je posle drugog svetskog rata, sticajem nesrećnih porodičnih okolnosti, poklonio ergeli "Gladnoš" tj. "Fruška Gora".

    Ergela je rasformirana je 1959. godine. Pojedina grla su prodata zemljoradnicima okolnih sela, a jedan broj grla je završio u ergeli "Vučjak". Nažalost, onima koji su rasformirali ergelu žurilo se da "Gladnoš" što pre očiste od "konjskog" materijala, pa su bukvalno celu ergelu spakovali i poslali na klanicu u Italiju. Tradiciju odgoja i ime ove ergele preuzela je i nastavila konjarska zadruga "Fruška Gora"- Beška.

  • Ostali

    Tradiciju nekadašnje (ne bas čuvene) ergele "Novo Selo" u Sremskoj Mitrovici nastavlja današnja ergela "Proleće". Od skoro se lipicaneri uzgajaju i u privatnoj ergeli "Bulić" iz Surčina.

    Kod nas je, sto se broja grla tiče, odgoj lipicanera najintenzivniji u  Sremu, gde je i najveći broj privatnih odgajivača udruženih u konjarske zadruge. Postoje podaci da je u Sremu, od ukupnog broja lipicanera u bivšoj Jugoslaviji nekada bilo 50%.

    Najstarija konjarska zadruga osnovana je 1926. u Novom Slankamenu, 1962. u Inđiji, koju godinu kasnije u Beški itd.

    Lipicanski pastuvi su korišteni u užoj Srbiji za oplemenjnivanje domaćih konja da bi se dobio dublji, širi, koščatiji konj, čvrstih tetiva, dobrog temperamenta, dobre naravi, lak za obuku, a time i pogodan za radove u poljoprivredi. Pošto se pokazao kao dobar poljoprivredni konj, lipicaner je svojevremeno čak potisnuo i noniusa.

    Bilo je lipicanskih pastuva u zakupu u Čačku, Svilajncu, Zaječaru, Leskovcu itd, ali nije bilo uzgoja u čistoj rasi, osim jednog pokušaja 1983. i 1984. godine kada je teritorijalna odbrana Valjeva podelila 46 priplodnih kobila i omica zainteresovanim odgajivačima iz okolnih valjevskih sela kupljenih od sremskih odgajivača. Grla su bila uglavnom iz privatnog odgoja, sa izuzetkom nekoliko kobila iz eregele "Vučjak". Sa ovim kobilama odgajivačima su data u zakup i četiri priplodna pastuva, dva iz ergele "Vučjak" i dva iz ergele "Đakovo". Zamisao je bila da odgajivači zadrže kobile, uz obavezu vraćanja dva ždrebeta u roku od 5 godina. Ovaj plemeniti pokušaj nije dao očekivane rezultate i u tom kraju, osim kod dvojice-trojice entuzijasta, lipicanera u čistoj rasi nema, iz razloga što bi vlasnici dobijena grla po isteku ugovorene obaveze prodali.

  • Pošaljite

    sugestiju, pohvalu, kritiku...

    Prijavi se

  • Naredni događaji

  • Apr

    14

    Stiže zeka na ergelu

    Nuszi a ménesben ( Húsvéti gyerekprogramok)

    Apr

    15

    Uskrs na Ergeli

    HuvsétoLÓ

    Apr

    29

    Takmičenje zaprega I kolo prvenstva Srbije

    Fogathajtó verseny-Országos bajnokság I forduló

  • Najnoviji članci